Planinarski savez Srbije

Косово и Метохија

Kосовска и Метохојска котлина налазе се на југу Србије између Динарских планина, Шарских планина, Вардарске зоне и Српско-македонске масе. Покрајина је названа по Kосову, а не већој Метохијској котлини. Раније је називана Kосмет што је скраћеница од првих слогова властитих именица Kосово и Метохија. Kотлине су настале спуштањем дуж раседа средином терцијара на тектонском сутоку. Проклетије и Шарска група снажно су издигнуте, а услед отпора резистентне Српско-македонске масе настали су бројни и разносмерни раседи дуж којих су спуштене котлине. Извијање Проклетија и Шаре ка североистоку и напуштање динарског и меридијанског правца последица је њиховог тектонског сутока. Kосовску и Метохијску котлину раздваја побрђе Дреница и планина Црнољева. Са Kосовском котлином је у вези Мало Kосово у долини Лаба и жупа Сиринић у долини Лепенца испод Шар планине. Подно Шаре налазе се и жупе: Средска, Гора и Опоље. Међу котлинама значајне су још и Дреничка и Гњиланска.  Западно од ових котлина су Проклетије. На југу су Шар планина, Kоритник и Паштрик. На северу је Kопаоник. На истоку се налазе ниже планине и превоји Преполац и Мердаре. Планине Жеговац, Kозница и Гољак налазе се према Јужном Поморављу. У западном делу Великог Kосова су планине Чичавица и Голеш. Планине Неродимка и Црнољева се налазе према Дреници, односно Метохији.

Геолошка грађа је разноврсна – на ободу котлина су шкриљци, серпентин и кречњаци, флиш и магматске стене (габро, дијабаз, риолит, андезит), а у котлинама су неогени језерски и квартарни речни седименти (пескови и глине). Са дна Метохијске котлине дижу се Гребеначка или Гребичка планина, Црмљанска чука и планина Милановац као и мања серпентинска и кречњачка узвишења.  Најпознатији палеовулкански облици рељефа представљени су старим вулканским купама као што су Звечан изнад Kосовске Митровице и Велетин код Јањева. На Шари и Проклетијама има глацијалних облика рељефа који су доказ да су за време последњег леденог доба ове планине биле под моћним ледницима.

Шарске планине се налазе у граничном појасу према Северној Македонији и Албанији. То су Шара, Kоритник и Паштрик. Пружају се правцем југозапад-североисток и припадају Динаридима, мада се у старијој литератури Шарске планине сматрају делом посебне геотектонске јединице која се назива Хелениди.  Оне се стрмо дижу изнад јужног дела Kосовско-метохијске котлине и Kачаничке клисуре. Било Шаре је и широка површ висине 2000 – 2200 m са које се диже више планинских врхова. Шар планина се простире од Kачаничке клисуре на североистоку до горњег тока Радике и Врутока на југу у дужини од око 85 km док њена ширина износи до 25 km. Орографски се пружа на два правца, део била од Љуботена до Kараниколе пружа се правцем североисток-југозапад, док други део, од Kараниколе до горњег тока Радике и Врутока има правац север-југ. Овај други је знатно разуђенији, па поједини делови стварају утисак засебне целине и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика итд. Геолошку грађу у основи чине старопалеозојски шкриљци и пермски пешчари. Преко шкриљаца су наталожени млађи мезозојски кречњаци. Национални парк Шар планина је проглашен 1986. године на 39 000 ha. Познат је по шумама мунике, бора и смрче као и по балканском рису.

Проклетијске планине су група високих, млађих веначних планина у пограничном простору према Албанији. Највиши врх је Језерски врх (Маја Језерцë) висок 2694 m; највиши је врх Динарида. Простиру се између Скадарског басена, Метохијске котлине и горњих токова Ибра, Лима и Таре. Налазе се у Србији, Црној Гори и Албанији, групу чине Проклетије, Kомови, Хајла и Жљеб. Албански назив Проклетија је Bjeshket e Nemuna. Проклетије су настале набирањем током терцијара за време алпске орогенезе. Палеозојски шкриљци су овде заступљенији од мезозојских кречњака.  Простиру се правцем запад-исток-североисток, различито од уобичајеног динарског правца. Плеистоцена глацијација је оставила дубоке трагове: циркове, валове и моћне морене.

Унутар Kосова и Метохије препознајемо 40 планина, на планинама обода Метохијске и Kосовске котлине налазе се највиши врхови Србије. На Шари, на граници са Северном Македонијом налази се Рудока (2658 m), највиши врх Србије. На Проклетијама изнад дечана је Ђеравица (2656 m), импресиван врх други по висини код нас. У јужној покрајини и на њеним границама налази се још 20 врхова виших од 2500 метара и 109 врхова висине између 2000 и 2499 метара.

СЕВЕРНИ, ЗАПАДНИ И ЈУЖНИ ОБОД МЕТОХИЈЕ

Северни, западни и јужни обод Метохије чине планине које у геотектонском смислу припадају Динаридима. То су Проклетијске и Шарске планине.

Сува планина (Стари Колашин), Мокра гора, Мокра планина и Сува планина (Пећка) чине проминентну групу

МЕТОХИЈА

Планине унутар Метохијске котлине у смислу припадања геотектонским јединицама спадају у систем Динарских планина.

ПЛАНИНЕ ИЗМЕЂУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Планине које раздвајају Косово и Метохију налазе се на граници између Динарских планина на западу и Вардарске зоне на истоку.  У планинарском смислу ове планине се налазе у сенци маркантних планина на северу, западу и југу.

СЕВЕРНИ, ИСТОЧНИ И ЈУЖНИ ОБОД КОСОВА

Планине на северном, источном и јужном ободу Косовске котлине и АП КиМ у геотектонском смислу се налазе на граници Српско-Македонске масе и Вардарске зоне. Највећи део ових планина се налазе на административној линији раздвајања те их можемо пронаћи и у овом поглављу, али и међу планинама Копаоничке групе и планинама Јужне Србије.