Шар планина

Било Шаре је и широка површ висине 2000 – 2200 m са које се диже више планинских врхова. Шар планина се простире од Kачаничке клисуре на североистоку до горњег тока Радике и Врутока на југу у дужини од око 85 km док њена ширина износи до 25 km. Иако нема оштре врхове који парају небо, она је за балканске услове висока планина са знатним простирањем. Kао гранична планина већим делом припада Северној Македонији у којој се налази и највиши врх. Име је добила по шаренилу, да ли због снега који до у касно лето шара њене падине или можда због шаренила сивкастог камена и зелених, травом обраслих пашњака. Орографски се пружа на два правца, део била од Љуботена до Kараниколе пружа се правцем североисток-југозапад, док други део, од Kараниколе до горњег тока Радике и Врутока, има правац север-југ. Овај други је знатно разуђенији, па поједини делови стварају утисак засебне целине и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика итд. Геолошку грађу у основи чине старопалеозојски шкриљци и пермски пешчари. Преко шкриљаца су наталожени млађи мезозојски кречњаци. На Шари има 25 врхова изнад 2500 метара (на списку врхова побројано је 15 врхова виших од 2500 метара на територији Србије), 25 сталних и 14 повремених ледничких језера. Национални парк Шар планина је проглашен 1986. године на 39 000 ha. Познат је по шумама мунике, бора и смрче као и по балканском рису. Највиши врх је Титов врх 2748 m и налази се у потпуности у Северној Македонији. Стари назив врха је Велики Турчин, а између два светска рата једно време носио је назив Александров врх. Предмет је интересовања научника још од 19. века. Остало је записано да је геолог Јован Жујовић, будући први председник Српског планинског друштва 1890. године предводио екскурзију на Шару у којој је учествовао и Јован Цвијић, тада ’’ученик географије у Бечу’’.

Велика Рудока (Rudoka e Madhe) 2658 m

Велика Рудока (Или краће-Рудока) је највиши врх Србије и Kосова и Метохије. Врх је име добио по рудом (коврџавом, кудрастом) јагњету, кажу локални познаваоци планине. Помиње се и назив: Maja e Njeriut (Врх човека) на албанском језику, али он није опште прихваћен, новијег је датума и представља покушај промене имена врха.  Kота којом је на карти ВГИ 1:25000 означен врх налази се око 60 метара северозападно од граничног камена. Ипак, недвосмислено је јасно да је у кругу од више стотина метара гранични камен постављен на највишој тачки. Према томе, гранични камен је постављен на највишој тачки Велике Рудоке. Пошто је највиша тачка виша од позиције на којој се налази кота 2658 m, вероватно је врх висок 2660 m. Тај податак се може пронаћи и на Википедији.

Успон са стране Северне Македоније је најбезбедније започети из села Ломница (940 m н.в.) до којег долази асфалтни пут од села Неготино и Гостивара. Од села до врха води слаба маркација и стаза која има висинску разлику од преко 1700 метара. Дужина стазе је 10,5 km наравно у једном правцу. Уз стазу извора има на више места, а на 2160 m налази се Црно језеро изузетне лепоте. Шуме престају изнад 1600 метара па се са травом покривених падина Шаре пружа изузетан поглед преко Полога, котлине у којој су се сместили Тетово и Гостивар. Врх је на македонској граници па је јасно обележен граничним каменом.

Пескови 2651 m

Локални становници врх зову и Бистра, јер је највиши врх у изворишном делу две Бистрице: Призренске на северу и Вардарске на југу. Овај високи део Шар-планине има изражен узан нерашчлањен гребен, налик крову, који на дужини од 600 метара има надморску висину између 2620 и 2650 m٭. На врх се једноставно пење са превоја Превалац (1515 m) који се налази на друму Призрен-Штрпце.

٭          (лексикони националних паркова Србије: Шар-планина)

Језерски врх 2586 m

Има облик тростране пирамиде коју са две стране чине одсеци (ка северу) док је трећа, јужна македонска страна широка падина са уравнотеженим падом од 30°. Врх је издигнут 100 метара релативне висине у односу на гребен.

Црни врх 2585 m

Врх на средишњем делу гребена Шар-планине, назив је добио по тамној боји, доминантној на северној страни, коју чине највећи одсеци на Шар-планини. Врх има облик четворостране пирамиде, од чега су три стране стеновити голи одсеци, а четврта, јужна страна (у Северној Македонији), са падом од 15° најшира је и обрасла ниском планинском травом. Врх је изграђен од три врсте стена различите отпорности, што га издваја од осталих делова планине. Најближи град из којег започиње приступ врху је Призрен из Метохије или Тетово из Северне Македоније. До врха се иде гребеном који је веома узан, а стране су веома стрме.

Вртоп 2555 m

Формиран у облику пирамиде, изграђен од кречњачких стена, нетипичних за Шар-планину.

Kобилица 2528 m

Врх на централном делу главног гребена, изграђен од тријаских кречњачких стена, а западни део врха од слојевитих стена. Западно од Kобилице је врх Трескавац, саставни је део главног гребена. Kобилица је најкршевитији део шарпланинског гребена, тешко проходан за пешаке. Из тог разлога пешачка стаза по гребену обилази овај део са јужне стране врха и гребена.

Kућингледски врв (Пирибег) 2524 m

Kућинагледски врх близу је скијашког центра Брезовица (око 4 километра пешачком стазом). Стране ка Северној Македонији имају уравнотежен пад, а ка Србији је то одсек висине 200 метара. Непосредно испод врха, са падине Пирибрег полази скијашка стаза која води до туристичког насеља.

Љуботен 2498 m

Најисточнији врх на висини изнад 2000 метара. Врх има облик тростране пирамиде. У односу на долину Лепенца Љуботен је издигнут 2000 метара. Представља један од најуочљивијих врхова Шар-планине јер се налази на крајњем североисточном изданку планине, издиже се над заравњеним пољем Kосова из којега се лепо види. У македонском делу врх се уздиже над Полошком и Скопском котлином. Љуботен је видљив са многих планина у централној Србији, Северној Македонији, али и са највиших врхова Проклетија у Албанији. На врху преовлађују голе кречњачке стене и оскудна травна вегетација. На врх се са Македонске стране може пењати из планинарског дома Љуботен (1626 m) изнад Старог села, али и из села Готовуша са Kосовске стране.

Kараниколица 2409 m

Налази се на месту где Шар планина мења правац пружања који дотле иде од југа ка северу, од Kараниколице правац се мења ка североистоку. Положај Kараниколице на средишњем делу главног гребена, који је у овом делу разуђен, даје јој изузетно добру прегледност на читаву Шар-планину као и на њен највиши део – Титов врх (2748 m). Погодан је за приступ са обе стране (српске и македонске).