Sikole – Sokobanja

Crni vrh PSD

Nikole Pašića 44 19210 Bor (poštanski fah 24)
+38160 04 80 732

Dubašnica PK

Osnovna škola Petar Radovanović , 19215 Zlot
+38161 61 19 643
http://pddubasnica-zlot.com

Ljuba Nešić PSD

Planinarska kuća u istočnoj Kraljevici bb (poštanski fah 148), 19000 Zaječar
+38163 759 85 50, 060 82 11 502

Ozren PK

Alekse Markišića 28/3 18230 Sokobanja (poštanski fah 63)
+38164 855 33 61

Šiljak PK

Izvorski put bb, 19370 Boljevac
060/44 69 194

• E4-11-1 Sikole – Luka                 14,2 km
• E4-11-2 Luka – Krivelj                23,9 km
• E4-11-3 Krivelj – Zlot                  20,4 km
• E4-11-4 Zlot – Podgorac             20,7 km
• E4-11-5 Podgorac – Boljevac     18,4 km
• E4-11-6 Boljevac – Rtanj            16,4 km
• E4-11-7 Rtanj – Sokobanja        18,8 km

• Posle zaista pitomih predela vinogroja negotinske krajine put E4 penje se prema grebenu planina Deli Jovan i Veliki Krš, sa raznovrsnom prirodom, šumama i stenovitim grebenim i vrhovima gde je potrebno uložiti malo više napora.
• Iza toga put silazi u rudarsko naselje Krivelj koje pretstavlja deo velikog kompleksa rudnika bakra Bor. Stižemo u područje gde se susreću geološka raznovrsnost, industrijsko nasleđe i nažalost ekološki problemi velike eksploatacije rude i razaranja zemljišta i prirode.
• Bor je veliki rudarski grad sa značajnim institucijama nauke, kulture i nasleđa. Treba obići muzej rudarstva koje je u ovom basenu traje još iz praistorije.
• Iz Borskog basena, gde pokalni pejsaž uporno podseća na posledice iskopavanja i prerade rude bakra, put E4 prelazi u šumovite predele planine Crni vrh sa zanimljivim vulkanskim reljefom, kupastim uzvišenjima koja se na lokalnom jeziku zovu „čoke”. U blizini trase nalaze se veoma zanimljiva Brestovačka banja sa muzejskom postavkom kuće za odmor srpskog kneza Miloša Obrenovića iz HІH veka.
• Kod naselja Zlot, reljef se potpuno menja zbog karbonatnih stena i izrazite kraške zije. Ovde se nalazi veliki kanjon Lazareve reke i istoimena pećina sa snažnim kraškim vrelom. Pećina je uređena za turističke posete. U njoj je bilo stanište praistorijskog čoveka.
• Preko planine Malinik (1158mnv) sa izvanrednim pogledima na duboki kanjon Lazareve reke i okolne planine, put se spušta u dolinu reke Crni Timok koja svojom čistoćom meandrima i vrbacima podseća na priče iz romana Marka Tvena o nestašnom dečaku Tomu Sojeru. Na tom putu je Bogovinska pećina - jedna od najdužih u Srbiji.
• Od prethodnog naselja Zlot put se može odabrati i kroz kotlinu preko mesta Šarbanovac do poznatog i vrednog arheološkog lokaliteta Gamzigrad. Ovde se nalaze dobro očuvani ostaci kasnoantičke palate Felix Romuliana. Palatu je podigao rimski imperator Galerije (Gaj Valerie Maximilian) u slavu svoje majke Romule. I na ovom mestu za izgradnju palate verovatno je bilo presudno postojanje toplih izvora Gamzigradske banje u blizini.
• Vraćamo se na put E4 u mali grad Boljevac a zatim se penjemo prema karakterističnoj prirodnoj piramidi planine Rtanj (1565mnv). Ovde se nalazio stari rudnik uglja čiji ostaci se mogu još uvek zateći u rudarskom naselju ispod planine. Sećanje na rudarstvo je veoma sveže jer je vađenje uglja prestalo sredinom prošlog veka. Zbog izgleda piramide, za planinu Rtanj vezane su brojne legende i mitovi, posebno one koje pominju stari i budući istorijski potop sa tvrdnjom da će u novom potopu preživeti samo ljudi koji budu na Rtnju.
• Blagim padinama planine put silazi u turistički grad Sokobanja poznato istorijsko banjsko lečilište i mesto za odmor.