Саопштења поводом потенцијалног ископавања литијума у долини Јадра
На иницијативу чланова планинарских организација Планинарски савез Србије изражава своју забринутост и крајњу резерву поводом потенцијалног рударења у долини Јадра и позива све одговорне институције и појединце да преиспитају неопходност отварања нових рудника, као и да још једном пажљиво размотре све потенцијалне последице у процесу изградње рудника и експлоатације руда. Рударење је једна од најинванзивнијих људских активности која значајно утиче на планинске екосистеме. Иако доноси економске бенефите, рударeње узрокује еколошке, социјалне и економске проблеме који често имају дуготрајне последице. Подсећамо да је услед рударења Србија већ изгубила врх једне своје планине. Услед експлоатације мермера изгубили смо врх планине Венчац крај Аранђеловца због чега је географска карта Србије заувек промењена.
Долина Јадра, смештена у западном делу Србије, једно је од најлепших и највреднијих брдско-планинских подручја у земљи. Окружена је импозантним планинама и брежуљцима који чине јединствени природни пејзаж. Због своје специфичне географске и геолошке структуре, она је богата очуваним природним лепотама, флором и фауном, као и културним и историјским наслеђем. Из наведених разлога ово подручје је, пре неколико година, и одабрано за трасирање Европског пешачког пута Е7 који се у дужини од преко 6.500 километара протеже од Португалије до Северне Македоније.
На жалост, долина Јадра се налази у центру пажње као подручје на ком постоје значајне резерве руде литијума, за којим влада велика потражња, јер је кључни материјал за производњу батерија за електрична возила. Сматрамо да ископавање литијума носи са собом озбиљне еколошке ризике које могу угрозити животну средину и здравље људи у региону.
Иако литијум може играти кључну улогу у смањењу глобалних емисија угљен-диоксида кроз употребу у електричним возилима и складиштењу енергије из обновљивих извора, те постати и значајан извор прихода за привреду Србије, рударење литијума у Србији представља озбиљан еколошки изазов и захтева снажне институције које су способне да спроводе контролу рударске активности. Потенцијално загађење воде, земљишта, уништавање природних екосистема, емисија штетних гасова и негативан утицај на здравље људи само су неки од разлога због којих је важно пажљиво проценити ситуацију и реалну способност потенцијалних инвеститора за управљање ризиком.
Дугорочно гледано, како на глобалном и државном, тако и на локалном нивоу не постоји виши приоритет од очувања животне средине. Овај приоритет се свакако мора наћи испред активности којима се, ради краткорочних економских бенефита, могу изазвати штете несагледивих размера како за данашње, тако и за будуће генерације.