Planinarski savez Srbije

Повлен

Повлен је највиша планина на ободу Панонског басена у Србији и налази се на тридесетак километара југозападно од Ваљева. Планина има више врхова, од којих су три најважнија: Мали Повлен (1347 m), Средњи Повлен (1301 m) и Велики Повлен (1271 m). Дужина планине која се протеже динарским правцем износи око 35 km. Припада упоредничком венцу Ваљевских планина које су део Вардарске зоне.

Низ Ваљевских планина започиње Сувобор, затим Маљен, на који се надовезују Маглеш,  Повлен, Јабланик па упоредо Бобија и Медведник, а потом Соколска планина, Јагодња, Борања и на крају се Гучево стрмо спушта ка Лозници.

Повлен је планина изграђена од јурских и кредних кречњака. Главни гребен је претежно под шумом, падине су прошаране ливадама и шумарцима.

Планинарење добро обележеним стазама започиње од планинарског дома на Маџарији који је од Дебелог брда удаљен 2,5 km.

Маркирана планинарска стаза 3-14-1 је кружна и повезује три најпознатија врха Повлена. Старт је код планинарске куће „Повленски кућерак“, а иде се узбрдо, јужном падином Великог Повлена. Стаза је у овом делу стрма, уска, пошумљена, иде се у колони по један око 20 минута до врха Велики Повлен (1271 m). Са врха се пружа живописан поглед на Ваљевске планине, као и на Тару, Златибор и планине преко Дрине у Републици Српској. Након стотинак метара маркацијом гребеном ка југоистоку кроз шуму стиже се до уређеног видиковца Влајин врх на позицији: N44 08.684 E19 42.691. Одатле стеновитим гребеном стаза води кроз четинарску и букову шуму поред репетитора на пространу ливаду. Преко ливаде стаза пење на Средњи Повлен (1301 m). Од овог врха силази се на стене еруптивног порекла Плоче, где је такође видиковац. После се стаза делимично враћа и силази на извор реке Цетиње. Овај део је у пролеће познат  по великим површинама сремуша. Од извора стаза води преко ливаде (подсећа на џиновски амфитеатар) која се зове Гужвара и поред викенд насеља излази на Kнежево поље. Поред цркве Св. Стефана Архиђакона преко ливаде стаза се пење северном страном на Мали Повлен (1347 m). Стаза је уска, стрма и пошумљена. Са највишег врха Повлена – Мали Повлена, када је добра видљивост, види се Маглић и Дурмитор. Са врха се  силази истим путем, па са Kнежева поља иде западно вододерином поред колиба на колски пут. Одатле стаза продужава преко Маџарије и завршава код планинарске куће „Повленски кућерак“.

  Врх Планина/Предео НВ СГШ ИГД Секција Регија
1 Мали Повлен Повлен 1347 44⁰07.832‘ 19°44.418′ 478 3 Ваљево Западна С.
2 Средњи Повлен Повлен 1301 44⁰08.494‘ 19°43.587′ 478 3 Ваљево Западна С.
3 Велики Повлен Повлен 1271 44⁰08.713‘ 19°42.62′ 478 3 Ваљево Западна С.
4 Кукаљ Повлен 1170 44⁰07.129‘ 19°45.223′ 478 4 Ваљево Западна С.
5 Говеђа глава Повлен 1148 44⁰07.208‘ 19°46.523′ 478 4 Ваљево Западна С.
6 Ђукића вис Повлен 1122 44⁰08.842‘ 19°44.393′ 478 3 Ваљево Западна С.
7 Чикер Повлен 1113 44⁰06.682‘ 19°47.704′ 478 4 Ваљево Западна С.
8   Повлен 1068 44⁰06.631‘ 19°45.133′ 478 4 Ваљево Западна С.
9   Повлен 1028 44⁰09.449‘ 19°45.272′ 478 4 Ваљево Западна С.
10 Црни остењак Повлен 1010 44⁰09.296‘ 19°42.996′ 478 3 Ваљево Западна С.
11 Таорска стена Повлен (Доњи Таор) 1021 44⁰05.888‘ 19°48.661′ 478 4 Ваљево Западна С.
12 Гредина Повлен Подгорина 895 44⁰10.590‘ 19°43.36′ 478 3 Ваљево Западна С.
13 Беден Повлен Зарожје 1256 44⁰07.953‘ 19°42.498′ 478 3 Ваљево Западна С.
14 Ресељ Повлен Зарожје 1094 44⁰07.565‘ 19°40.979′ 478 3 Ваљево Западна С.
15 Оаб Повлен Зарожје 1070 44⁰07.124‘ 19°41.696′ 478 3 Ваљево Западна С.

Фотографија 1. – Повлен мапа

Фотографија 2. – Повлен