Представљен тим прве регионалне женске високогорске експедиције на врх виши од 8.000 метара – Манаслу

Пројекат „She Goes First“ – прва регионална женска високогорска експедиција на врх виши од 8.000 метара – представљен је у уторак 26. маја, у просторијама Планинарског савеза Србије у Београду.

Учеснице овог историјског подухвата, пет високогорки из Србије, Црне Горе и Хрватске, Душица Јовановић, Марија Секуловић, Далиборка Милићевић, Марија Зоговић и Антониа Виљац, као и председник Планинарског савеза Србије Ненад Лечић, приближили су јавности идеју и значај пројекта који подразумева успон на Манаслу (8.163 мнв) осми највиши врх света у хималајском масиву у Непалу.

Уз подршку компанија Хенкел, wienerberger и Банка Интеса, експедицију која превазилази оквире спортског изазова и носи снажну поруку о померању граница, истрајности и улози жена у екстремним спортовима, наше одважне планинарке почеће у септембру ове године, а планирано трајање је дуже од 40 дана.

„Са изузетним задовољством најављујемо несвакидашњи високогорски подухват, веома значајан за развој планинарства на Западном Балкану. Планинарски савез Србије је поносан јер, заједно са спонзорима, стоји иза овог подухвата, а ову експедицију стављамо и у контекст обележавања 125 година организованог планинарства у Србији, истичући дугу традицију и велику разноликост наших дисциплина, од рекреативног пешачења до врхунских спортских резултата. Предстоје месеци напорних припрема, неопходних за успешно остварење зацртаног циља, али одлучност наших дама, њихово претходно искуство и менторство наших најискуснијих високогораца дају здраву основу за очекивани успех“, рекао је председник Планинарског савеза Србије Ненад Лечић.

Све учеснице експедиције имају искуства са успонима на Хималајима, али ће ово свакако бити највећи изазов.

Душици Јовановић из Бајине Баште, која тренутно живи и ради у Београду, су спорт и авантура увек били саставни део живота и поред високогорства, где је категорисана као врхунски спортиста међународног ранга, бави се и боксом. Она је открила како је дошло до идеје о овој експедицији, која ће бити њен шести одлазак на Хималаје, на којима је попела Химлунг Химал (7.126 м), Ајланд Пик (Island Peak – 6.189 м) и Калапатар (5.545 м).

„У току успона на Ајланд Пик упознала сам Далиборку Милићевић и већ следеће године, 2025, заједно смо пењале врх Химлунг и биле смо прве жене из Србије које су попеле тај врх. У исто време, у Хималајима, врх Ама Даблам пењале су наше Марије, Секуловић и Зоговић. То је врх висок нешто мање од 7.000 метара, али изузетно технички захтеван и сматра се једним од најизазовнијих успона на свету. Стицајем околности смо се све среле и упознале у главном граду Непала, Катмандуу. Ту смо препознале заједничку страст и жељу за изазовом. Као логичан наставак наметнула се идеја да то буде врх виши од 8.000 метара – Манаслу. Уједно се родила идеја да формирамо тим и организујемо прву женску експедицију са овог региона. Тако нам се придружила и Антониа из Хрватске, и тиме смо формирале нашу групу Србија-Црна Гора-Хрватска”, рекла је Душица Јовановић.

Душица Јовановић и Далиборка Милићевић (Фото: Приватна архива)

Она је додала да идеја није била само успон на врх, него да високогорке желе да кроз овај пројекат промовишу женско лидерство, женске екстремне спортове и регионалну сарадњу, али пре свега – да охрабре жене да преузимају одговорност за сопствени живот и да храбро иду ка својим циљевима.

„Ништа од ове приче не би било могуће без наших пријатеља и партнера на пројекту. У име целог тима желим да изразим велику захвалност Драгану Јаћимовићу и нашем клубу Extreme Summit Team, чије смо све чланице. Управо нас је тај клуб окупио и повезао са партнерима на експедицији. Без подршке Хенкела, wienerberger-а и Банке Интеза овај пројекат не би био могућ и посебно ми је драго што ка врху идемо са партнерима са којима делимо исте вредности”, додала је Јовановић.

Марија Зоговић, рођена и одрасла у Подгорици, се девет година бави алпинизмом, спортским и традиционалним пењањем, ултра трејл трчањем, кањонингом и скијањем и данас се убраја међу најуспешније спортисткиње у Црној Гори у овим дисциплинама. Поред њеног имена, између осталог, стоје успони на Ама Даблам (6.812 м), Мон Блан (4.807 м), Матерхорн (4.478 м), највиши врх Швајцарске Дуфуршпиц (4.634 м). Искусна високогорка се осврнула на припреме за нову хималајску експедицију.

– Идеја за Манаслу није настала у канцеларији, нити припреме за овакву експедицију почињу неколико месеци пред полазак. Све девојке већ годинама живе активан и спортски начин живота, па је Манаслу само природан наставак свега што свакодневно градимо кроз тренинге, различите спортске активности и планину. За нас, Манаслу представља много више од личног спортског изазова. Она је симбол дисциплине, издржљивости и менталне снаге. Кроз ову експедицију желимо да пошаљемо поруку млађим генерацијама да верују у себе, буду упорни и не плаше се великих снова. Такође, желимо да охрабримо жене да верују да могу и онда када им неко говори да нешто није за њих”, напоменула је Марија Зоговић.

Марија Зоговић и Марија Секуловић (Фото: Приватна архива)

Марија Секуловић је из Београда, али пореклом из Црне Горе где и живи последње две године. Планински је водич, бави се високогорством, алпинизмом, скијањем и планинским трчањем. Од значајнијих високогорских успона издваја највише врхове Европе – Елбрус (5.642 м) и Јужне Америке – Аконкагву (6.962 м), Ама Даблам, Арарат (5.137 м) и Матерхорн. Постала је 2024. године прва жена из Србије која је завршила најдужу УТМБ трку Мон Блан – 176 км са 10.000 метара успона, остваривши најбољи резултат Србије до тада. Она је описала ток експедиције.

„Експедиција почиње доласком у Катманду, након чега следи вишедневни прилаз базном кампу који се налази на приближно 4.800 метара надморске висине и тада почиње процес аклиматизације, који траје више недеља. На Манаслу се најчешће постављају четири висинска кампа: Камп 1 (око 5.700 м), Камп 2 (око 6.300 м), Камп 3 (око 6.800 м) и Камп 4 (око 7.400 м), иако тачне позиције могу да варирају зависно од услова те сезоне. Завршни покушај успона на врх обично почиње из последњег кампа током ноћи или у раним јутарњим часовима. Рута води преко стрмих снежних падина и делова са фиксним ужадима. На тој висини ваздух садржи приближно трећину кисеоника у односу на ниво мора, због чега су кретање и опоравак изразито успорени. На експедицији се користи додатни кисеоник. Међу главним објективним опасностима на Манаслу су лавине, дубок снег, промене времена и компликације изазване великом надморском висином. Укупно трајање експедиције најчешће износи око четири до шест недеља, док завршни успон од последњег кампа до врха и повратак могу трајати више од једног дана у зависности од временских услова и стања на рути”, описала је Марија Секуловић.

Антониа Виљац (Фото: Приватна архива)

Антониа Виљац из Шибеника се 15 година бави планинарењем, високогорством, алпинизмом и спелеологијом и чланица је Хрватске горске службе спашавања већ 10 година. Он значајнијих успона набраја Аконкагву, Ама Даблам, Елбрус, Арарат, Мон Блан и Матерхорн. Води планинарске обуке и 12 година је уредница планинарског часописа „Хелоп“.

Далиборка Милићевић из Београда је нашла спону између спортова којим се бави и померања сопствених граница, како менталних, тако и физичких. Дуго ради у Швајцарској и Немачкој као јахач тркачких коња, те је научила шта значе спортска дисциплина, тачност и тимски рад, а тренира и кикбокс. Извела је успешне успоне на Аконкагву, Ајланд Пик, Химлунг Химал, Елбрус и највиши врх Африке – Килиманџаро (5.895 м).