Авала

Авала је ниска планина купастог изгледа 16,5 km јужно од Београда. Висока је 511 m (раније 506 m) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Виши делови планине нису насељени, ниже на падинама на северу је село Бели поток, Зуце је на истоку, Врчин на југу и Пиносава на западу. То је најнижа планина Шумадијске греде, најистуренија ка северу. Kао и остале планине Шумадијске греде (Космај, Венчац, Букуља, Рудник) припада Вардарској зони. Изграђена је од серпентина, кредних кречњака и флишних стена. За време издизања и набирања ових стена, у млађем терцијару, ињектоване су магматске стене у облику лаколита. На Авали су у прошлости постојали рудници живе, олова и сребра. У средњем веку на врху је постојао град-тврђава Жрнов, по којем се планина називала Жрновица. Турци су планину назвали Хавала од арапске речи “хавала“ која значи узвишеност и окрепљење које влада околином.

Kнез Милош је 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити.

По наређењу краља Александра Kарађорђевића тврђава Жрнов је минирана и разрушена 1934. године да би се направило место за споменик Незнаном јунаку. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја. На заштићеном подручју има лековитих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана. Kрајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. На северној страни планине налази се планинарски дом “Чарапићев брест“.

Од села Бели Поток до врха води маркирана планинарска стаза 2-3-6 дуга 2,3 километра, а од планинарског дома “Чарапићев брест до врха води маркирана планинарска стаза 2-3-7 дуга 2,02 километра.

• Можете да преузмете .gpx фајл Авала

Фотографија 1. – Авала мапа

Фотографија 2. – Авала 506 m