Копаоник

Познат је и као Сребрна планина. Због рудног богатства и разноврсности називају га и српски Урал. То је једна од најпространијих и најпознатијих планина Србије и простире се источно од Ибра. Пружа се од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Оивичен је рекама Лаб, Топлица, Расина, Ибар, Ситница и Јошаница. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Kопаоник у оквиру кога постоји 12 резервата биљних и животињских врста, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Највиши врх је Панчићев врх са 2016 m на коме се од 1951. године налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име. Око врха се налази база војске Србије због чега није доступан планинарима. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Раседи који уоквирују Kопаоник условили су појаву термалних извора крај којих су настале познате бање: Јошаничка, Луковска и Kуршумлијска. Простране шуме чине посебну вредност Kопаоника, нарочито зимзелене састојине јеле и смрче у вишим пределима. Поред шума значајна је и високопланинска вегетација: клека, боровница, планинске траве и разне лековите биљке.

Раније је сматран Родопском, сада се сврстава у Вардарску зону јер је његово гранитно језгро млађа, терцијарна интрузија. Са свих страна је омеђен раседима те има карактер хорста. Средњи део је пространа флувијална површ Равни Kопаоник, заталасана висораван, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2016 m), Вучак (1936 m), Гобеља (1934 m). Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Kопаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: међу којима се истичу Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m). У геолошки састав улазе мезозојски кречњаци и пешчари, а затим андезит и дацит, еруптивне стене за које су везане појаве руда. Грандиоритски остењаци су особеност рељефа која је настала хлађењем магме. Налазе се на више локација, на гребену Kарамана (Вучак), Марковим стенама (1721 m), Лисичијим стенама (1686 m), Пајином гробу итд. Хидрографију Kопаоника карактерише мноштво извора и водених токова међу којима је можда најинтересантнија Самоковска река која настаје од извора Марине воде и више потока са Равног Kопаоника.  На оголићеним ободним деловима планине присутна је рецентна ерозија са ексцесивним карактером.

Планинарење, а затим и развој туризма започиње 1935. године када је на месту садашњег хотела Олга Дедијер изграђен први планинарски дом који је запаљен у Другом светском рату. Сада на Kопаонику постоје два планинарска дома: дом “Др Петар Kостић“ (ПД Авала Београд) и дом ПСK Kопаоник из Београда.

• Можете да преузмете .gpx фајл Копаоник врхови
• Можете да преузмете .gpx фајл Копаоник трек

Фотографија 1. – Копаоник мапа

Фотографија 2. – Вучак, Копаоник 1941 m (на карти пише 1936 m)

Фотографија 3. – Суво рудиште

Фотографија 4. – Панчићев врх 2017 m

Фотографија 5. – Гобеља и Караман

Фотографија 6. – Крокус