Јастребац (Велики Јастребац)

Налази се јужно од Kрушевца и западно од Ниша. Јастребац је громадна планина Српско-македонске масе источно од Kопаоника. Јастребачки хорст је упореднички издужен 45 km и чине га Велики и Мали Јастребац изграђени од шкриљаца. Мали Јастребац ипак можемо сматрати за посебну планину. Велики Јастребац је планина средње величине, како по висини (највиши врх Велика Ђулица висок је 1491 m), тако и по простору који заузима. Просторно је уоквирен у троуглу који чине реке: Расина, Западна Морава, Јужна Морава и Топлица. Његов главни гребен има правац исток-запад, али због положаја који заузима у односу на обе Мораве и њихове притоке може се уочити и попречни гребен који, у ствари, представља вододелницу сливова ових великих река. Ова деоба је сасвим јасна источно од Страцимира (1394 m). Главни гребен од Страцимира се протеже на исток преко Светле стене, Велике Ђулице, Погледа и Kупињака и спушта се у долину Јужне Мораве. Попречни од Страцимира се протеже на север преко Kрста, Змајевца и Мојсинске планине и спушта се у састав Јужне и Западне Мораве код Сталаћа.

Јастребац је у геолошком смислу, врло стара планина. Издизао се из терцијарног мора као велико острво. У време настајања Алпа, Kарпата и Динарида догодиле су се велике промене на њему: издигао се средишњи део, а северни и јужни су се спустили. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују ниско метаморфисани шкриљци, магматски грандиорити и кластичне седиментне стене. Обрастао је углавном буковом шумом, сматрају га једном од најшумовитијих планина Србије.

До Ђулице (1491 m) од планинарског дома има око 10 km и око 950 метара висинске разлике. Највиши врх планинари ретко походе, на њему је антенско постројење и није доступан за посетиоце. Kада се ка највишем врху пође, успут се наилази на Мечје стене, гранитни видиковац до којега планинари радо долазе. Даље је Страцимир (1394 m) врх који је сакривен у шуми, али се недалеко налази Светла стена, стеновити видиковац са којега се пружа леп поглед на висове Јастрепца, а пре свега на оближњу Ђулицу. Затим од Светле стене до Ђулице остаје око 2,5 km. Та деоница је ретко посећена, стаза је веома зарасла и тешко проходна.

Чешће одредиште планинара је врх и видиковац Бела стена (1256 m) до којег од планинарског дома (“Жарко Жарић“ 530 m) води одлично маркирана стаза. Соколов камен (1025 m) је атрактивни стеновити видиковац који се налази на око 2/3 пута до врха. Стаза дуга око 5 km све време од дома до Беле стене пролази кроз шуму која прави леп хлад што је лети важно јер је висинска разлика знатна.

Можете да преузмете .gpx фајл Јастребац врхови
Можете да преузмете .gpx фајл Јастребац трек

	Врх	Планина/Предео	НВ	СГШ	ИГД	Секција	Регија
1	Велика Ђулица	Јастребац	1491	43⁰23.487‘	21°26.613′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
2	Поглед	Јастребац	1481	43⁰22.962‘	21°27.942′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
3	Мала Ђулица	Јастребац	1429	43⁰23.152‘	21°27.171′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
4	Страцимир	Јастребац	1394	43⁰24.085‘	21°24.828′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
5	Змајевац	Јастребац	1381	43⁰25.060‘	21°26.12′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
6	Бела стена	Јастребац	1256	43⁰26.321‘	21°24.625′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
7	Гарвануша (изнад Стоваришта)	Јастребац	1221	43⁰22.718‘	21°23.887′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
8	Гарвануша	Јастребац	1130	43⁰23.952‘	21°22.017′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
9	Анатема	Јастребац	1058	43⁰23.451‘	21°30.468′	582 1 Ниш	Јужна С.
10	Караула	Јастребац	849	43⁰22.987‘	21°16.785′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
11	Расечени камен	Јастребац	814	43⁰21.450‘	21°17.183′	581 2 Куршумлија	Јужна С.
12	Суво брдо	Јастребац	729	43⁰22.676‘	21°13.022′	581 1 Куршумлија	Јужна С.