Белава

Белава (Kардашица 946 m) је планина у југоисточној Србији и припада Нишавској области. Пружа се правцем северозапад—југоисток, у дужини око 15 km, од Беле Паланке до Пирота. На северу је ограничена Нишавом, на југозападу долином Седлара одвојена је од гребена Црног врха (889 m), а према југу и југоистоку досеже до друма Ниш — Пирот. Ради једноставне оријентације могуће је рећи да се Белава простире између старог и новог пута Бела Паланка – Пирот. Kао и Сува планина, на коју се надовезује, и Белава се, због одсечености према долини Нишаве и претежно кречњачког састава, одликује специфичним географским особинама.

Белава је ниска планина и припада Kарпатско-Балканској орогеној зони. На гребену, паралелном току Нишаве, уздиже се неколико врхова: Дебели дел (916 m), Kардашица (946 m) и други. Они су више примакнути југозападној страни и чине одсеке према долини Седлара.

Основну геолошку грађу Белаве чине палеозојске и мезозојске творевине. Од палеозојских углавном учествују шкриљци силурско-девонске и карбонске старости, као и пермски црвени пешчари. Они чине језгро антиклинале ове планине. Мезозоик је представљен углавном кречњацима јурске и кредне старости.  Посебан тип долина на овој планини представљају валоге које су нарочито изражене на кречњачкој површи Валожја (Сува планина). Ове долине личе на мање увале са нешто израженијим бочним странама, али са нижим отвореним делом.

До Врха Kардашица приступа се из села Велики Суводол (може и из оближњег Малог Суводола), од цркве Светог Игњатија Богоносца (505 m н.в.) до врха има нешто више од 5,5 km. До антене на коти 536 m води колски пут, а последњих 600 метара до врха се мора ићи кроз густу ниску шуму мање-више без стазе. Врх се налази у шуми, није лако уочљив и и није обележен. На заравњеном врху се налази остатак структуре од наслаганог камења. Стотинак метара јужно од врха налази се литица која је видиковац са којега се пружа леп поглед ка западу.

• Можете да преузмете .gpx фајл  Белава врхови

Фотографија 1. – Белава и Шљивовичка планина мапа