Планинарство у Србији (кратка историја)

Стара планина

Планине су одувек биле изазов и инспирација. Место где човек открива границе, али и самог себе. Тако почиње прича о успонима на планине у служби истраживача, природњака и визионара.
Још почетком XIX века бележимо успоне на алпске врхове, висине су мамиле не само истраживаче, научнике и племиће, већ и грађански слој који је у планини тражио слободу. Из жеље за сазнањем, израсла је љубав према кретању, а из ње нова страст: планинарство као спорт и животна филозофија. Једноставна је та потреба човека — да крене, да осети висину, да ослушне тишину изнад облака.
Србија је на прелазу из 19. у 20. век била земља полета, снова и научника који су у планинама видели више од стене и снега. Деветог јуна 1901. године у Београду је основана прва планинарска организација у Србији – Српско планинско друштво. То је тренутак који означава почетак једног покрета који траје већ 125 година. Иако је Алпски клуб у Лондону основан четири деценије раније, српско планинарство није закаснило. Наши научници, професори и интелектуалци раног XX века стали су раме уз раме са пионирима светског планинарства.
Њихов узор био је човек који је планину заволео као део своје научне и животне мисије – Јосиф Панчић, лекар, ботаничар, први председник Српске краљевске академије. Он је са својим студентима већ средином XIX века организовао прве групне излете у српске планине, поставивши темеље онога што ће касније постати покрет. Међу оснивачима Српског планинског друштва били су најумнији људи свог доба – академици, професори, угледни грађани. Први председник био је Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији. У свечаној сали Велике школе, данас згради Универзитета у Београду, окупили су се „пријатељи овог спорта“ и тако започели историју која траје до данас.
Планинарство је било покрет – не само телесни, већ морални и духовни. У време када је индустријски човек тражио бег од града, планина је постала
уточиште. Тамо где се ћути више него што се говори, а ипак све разуме. После Другог светског рата, планинарство у Србији добија нови замах. Године 1948. основан је Планинарски савез Србије. Планинарење постаје масовно, доступно свима – радницима, студентима, породицама. У дружењу, у заједништву и у природи тражио се баланс живота. Планинари су градили домове, маркирали стазе, подизали заставе не да освоје врх, већ да изграде заједништво.

Шездесетих година број планинара прелази тридесет хиљада, а у градовима ничу планинарска друштва, домови и клубови. Планинарство постаје синоним за здравље, заједништво и истрајност. Турбулентне деведесете нису заобишле ни планинаре. Ратови, инфлација, транзиција и неизвесност довели су до пада активности. Али, као и увек изнова смо се подигли. Поново се појављују нове генерације ентузијаста, нови клубови, нови циљеви. Идеја да се човек врати природи, да поново пронађе мир и снагу у планини је преживела сва искушења. Планинарски савез 1997. године постаје члан Спортског савеза Србије чиме је наглашен спортски карактер организације.
Србија је 2002. године постала део међународне планинарске породице (УИАА), а наши људи освајали су врхове света, од Балкана па до Хималаја.
2004. године планинарство је из треће прешло у другу категорију спортова у Спортском савезу Србије пре свега због постигнутих резултата и омасовљења
чланства.

„Планинарски савез Србије је национални грански спортски савез (један од 92 национална гранска спортска савеза) у који су учлањене основне спортске
планинарске организације-клубови, односно друштва и друге спортске организације, које међу својим активностима имају и планинарство (у даљем
тексту основне организације); самостална је, неполитичка и недобитна организација, која спортским правилима уређује обављање спортских активности и спортских делатности у планинарству, a своје циљеве остварује радом основних организација удружених у Савез и планинарских савеза, као облика територијалног или интересног организовања чланица у оквиру Савеза.

Планинарски савез Србије се организује и делује у складу са одредбама Закона о спорту и Закона о удружењима.“ (Статут ПСС, члан 1) Савез у складу са постављеним циљевима развија следеће планинарске спортске дисциплине (Члан 7 Статута ПСС):
1. пешачење у природи,
2. планинарење,
3. планинарска оријентација,
4. планинско трчање,
5. планинарски трекинг,
6. високогорство,
7. алпинизам,
8. такмичарско пењање на леду и драј тулинг,
9. спортско пењање:
– спортско пењање на природној стени
– спортско пењање на вештачкој стени
10. планинарска спелеологија,
11. такмичарско турно скијање,
12. кретање обезбеђеним планинарским (пењачким) путевима.
13. кретање кроз кањоне и
14. планински бициклизам.

Савез организује такмичења у:
– планинарској оријентацији,
– спортском пењању на природној стени,
– пењању у леду и драј тулинг,
– планинарском вишебоју,
– турно скијању,
– планинарском трекингу,
– планинском трчању – скајранингу и
– у другим дисциплинама од интереса за планинарску организацију.

Савез прати и вреднује резултате у:
– алпинизму, на основу попуњених и бодованих алпинистичких картона,
– планинарској спелеологији, на основу попуњених спелеолошких картона,
– спортском пењању на природној стени, на основу попуњених и бодованих пењачких картона,
– високогорству, на основу регистра високогорских успона и
– у другим дисциплинама од интереса за планинарску организацију.

Планинарски савез Србије, наследник Српског планинског друштва, постао је кровна организација за све који својим корацима исписују карту Србије у
облацима.
Данас, Планинарски савез Србије окупља преко 20.000 чланова у више од 200 основних организација.

Члан је најважнијих светских и европских планинарских асоцијација – УИАА, ЕУМА, ЕРА, БМУ.

Планинарство је данас више од спорта. То је култура, образовање, заједништво и одговорност према природи. ПСС се развија у корак са светом, спајајући традицију и модерност.
Од првих забележених организованих планинарских успона на Бељаницу 1887. и Ртањ 1888. Јулија Драшкоција и његових ђака, преко успона на Ртањ 1903. године организованог од стране чланова СПД успони и спортски резултати се нижу.

Резултати у алпинизму се деценијама уназад вреднују попуњавањем пењачких картона, то је дисциплина планинарства за коју су на олимпијским играма додељиване медаље (1924, 1932, 1936, и 1987. године, али не нашим планинарима). ПСС пред собом има циљеве које су алпинисти у алпским државама реализовали 30-тих година 20. века: два од три проблема Алпа још увек није испењао нико из Србије. Један од три проблема, северну страну Ајгера,
успели су да 2025. године испењу четворица српских алпиниста – Игор Милошев, Милош Милановић, Никола Ђурић и Душан Старинац. Тај подвиг ушао је у историју српског спорта као један од највећих алпинистичких успеха.
Међу значајним, врхунским резултатима свакако треба указати да је 2024. године Немања Дабижљевић, члан Алпинистичког одсека из Београда исписао страницу историје српског алпинизма. Извео је први слободни ропе-соло успон на Копље за само 10 сати. Ово је први слободни ропе-соло успон икада, друго слободно понављање и временски најбржи успон до сада на Копље. Копље је смер у Проклетијама познат по импресивној висини од око 700 метара и оцени тежине 6+ А2.

За најуспешније високогорске успоне се додељује статус врхунских спортиста од како је Планинарски савез Србије постао члан Спортског савеза Србије. Српски планинари исписали су странице историје успонима на највише врхове света: Мон Блан 1924, Матерхорн 1931, Килиманџаро 1939, Елбрус 1956,
Аконкагва 1944. године, па све до највиших врхова Хималаја. Године 2000. Драган Јаћимовић постао је први Србин на Монт Евересту. До данас, наши планинари испели су 12 од 14 светских осмохиљадаша. Преостала два врха (Нанга Парбат и К2) су циљеви којима стремимо.

Прва такмичења у планинарској оријентацији и планинарству у Србији одржана су 1949. године, то је најстарија такмичарска дисциплина у Савезу. Прво, промотивно планинарско оријентационо такмичење (под називом патролно оријентациони крос), одржано је 29. новембра 1949. године на Фрушкој гори, у околини дома на Поповици, а у организацији Планинарског Савеза Војводине. У мају 1950. године одржано је прво званично такмичење у оријентационом кросу са студентима Института за физичку културу у околини Београда (Рипањ). Као датум рођења планинарске оријентације у Србији може се сматрати 25. новембра 1950. године, када је одржано прво званично такмичење у тадашњој Југославији. На овом такмичењу учествовалo је 28 екипа са 75 такмичара, а победник је била екипа Планинарског друштва Радивоје Симоновић из Сомбора. Прво првенство Србије у Планинарској оријентацији одржано је 1951. године, а првак Србије постала је екипа Планинарског друштва Маглеш из Ваљева. Треба напоменути да је наша репрезентација у планинарском оријентационом такмичењу шест пута у последњих седам година освајала прво место у екипној конкуренцији на Балканском првенству. Планинарски савез последњих година улаже напоре да у систем оријентационих такмичења уведе рогејнинг, тимски оријентациони спорт. Две године за редом организујемо такмичење у овој дисциплини.

Прво такмичење у спортском пењању (на природној стени) одржано је 1994.године у Пријепољу, али се од 2007. године такмичења у спортском пењању на вештачкој стени организују под окриљем посебног гранског савеза. ПСС у континуитету одржава такмичења спортских пењача на природној стени. Спортске манифестације на природним стенама и даље привлаче спортске пењаче и ПСС подржава расположивим средствима одржавање пењачких фестивала и такмичења на природној стени. Ипак, треба рећи да се врхунски резултати у овој дисциплини не постижу на такмичењима већ постизањем унапред дефинисаних резултата. Наши најбољи пењачи пењу смерове тежине 11-, а најбољи светски резултати су 11+/12- (три оцене изнад наших најбољих резултата). Врхунски резултати у овој дисциплини су наш врхунски циљ. Међу значајним резултатима истичемо резултате које је на природној стени остварила Сташа Гејо која је поновила државни рекорд са испењаним смером оцене 11- (8ц). Смер је попет на пењалишту Франкенјура у Немачкој 25. новембра 2024.

Такмичење у планинарском трекингу је ПСС почео да организује од 2015. године, Планинарски савез Војводине од 2012. године. Ово такмичење нема
међународну вертикалу, не организује се на међународном нивоу.

На основу споразума са Српским атлетским савезом одређени формати атлетских трка на отвореном и ван стадиона постали су надлежност Планинарског савеза Србије. То су трејл трчање и планинско трчње. Трејл трке су веома сличне
такмичењу у планинарском трекингу, стога је 2024. године Планинарски савез постао члан ИТРЕ (Међународна асоцијација за трејл трчање), једне од
међународних асоцијација за трке трејл формата. На такав начин створени су предуслови за наступ наших такмичара на међународној сцени. Такмичења у планинском трчању и скајранингу Савез организује од 2018, мада је ПСС од 2016. године организовао трке сродних формата. ПСС је од 2025. године члан ИСФ (Међународне скајранинг федерације). Осим наступа у лига такмичењу и националном првенству, наши такмичари наступају и на међународним такмичењима. Планинарски савез Србије је од 2024. године члан и ВМРА (Светске асоцијације за планинско трчање). Вредно је напоменути да је Фрушкогорски планинарски маратон први пут одржан 1978. године и да је један од најстаријих маратона оваквог типа у Европи.

Комисија за пењање у леду и драј тулингу такмичења почиње организовати од 2015. године мада је прво такмичење одржано 2005. године. Наши такмичари наступају на међународним такмичењима у организацији УИАА, основна препрека за постизање бољих резултата су ресурси, пре свега недостатак услова за квалитетан и континуирани тренинг. Такмичари у дисциплини драј тулинг и такмичарско пењање на леду учествују активно од 2016. на регионалном такмичењу Словеначко- хрватског отвореног купа у пењању на леду, а од 2017. године једно такмичење се одржава у Србији те куп носи назив Словеначко – хрватско – српски (СХС). Такмичари такође учествују на међународним Европским и Светским УИАА шампионатима у пењању на леду. Назначајнији резултат остварен је 2017. године када је наша екипа у СХС купу заузела прво место.

У турном скијању се такмичења одржавају спорадично, прва званична трка одржана је на Брезовици 2018. године. Ово је дициплина ће ускоро бити на
програму зимских олимпијских игара, у наредном периоду треба учинити напор за унапређење ове такмичарске дисциплине. Поред наведених такмичења Планинарски савез Београда организује планинарски вишебој који обухвата дисциплине: пешачење у природи, планинарење и високогорске акције. Повремено се одржавају и друге спортске манифестације такмичарског типа.

У систему такмичења ПСС успостављено је вредновање резултата које омогућава да се, почевши од 2024. године проглашава државни првак у планинарству. Резултати се, на основу такмичарског правилника вреднују за сваку појединачну дисциплину и затим сабирају на основу чега се добија најбољи планинарски спортски клуб. Осим на државном нивоу вредновање резултата се од 2024. године врши и на регионалном нивоу. На такав начин клубови у Савезу имају могућност наступа и вредновања резултата на два нивоа, регионалном и савезном.

Такмичења за младе спортисте представљају посебну тему и циљ који је незаобилазан.

Спортска рекреација је активност којом се бави највећи део планинарске популације. Систем савезних акција које трају један дан и реализују се на
ограниченом подручју развија се и унапређује већ деценијама. Нове околности у новим временима усмеравају нас да започнемо са реформисањем система и тражењем нових прваца деловања. Вишедневне акције, акције којима се повезују планинарски домови, акције којима се прелазе трансверзале (планинарске стазе, пешачки путеви), зимске високогорске акције у земљи и земљама у окружењу, активности намењене младима и националне акције као што је 120 врхова за 120 година треба да нађу своје место у календару рекреативних спортских активности.

Дан пешачења ПСС је манифестација којом се здрави стилови живота повезују са планинарским активностима, којом се промовише јединство организације, национална манифестација која планинарску организацију позиционира као пожељног партнера за шире друштвено деловање. На овој
манифестацији планинари треба да буду само добри домаћини грађанству, руководству локалне самоуправе, потенцијалним партнерима и спонзорима.
Дани планинара је вишедневна манифестација која окупља планинаре, основне планинарске организације, планинарске дисциплине и активности на
једном месту у циљу њиховог прожимања, међусобног подстицања, разумевања и јачања јединства организације. Такође, ова манифестација ставља у фокус мање познате планинарске дестинације, инфраструктуру и помаже њихово брендирање.

Инфраструктуру савеза чине пре свега планинарске стазе којих је 2024. године у регистру било 4697 km. Обележавање стаза има дугу традицију која своје
зачетке има у време оснивања организације. Хиљаде километара обележених стаза уредили су и обележили волонтери који су своје знање и напор уложили у развој услова за развој планинарства. Међу стазама свакако треба издвојити Европске пешачке путеве Е4 и Е7 као и Фрушкогорску трансверзалу, прву стазу те врсте у Србији која постоји од 1956. године. Данас је регистар видљив на сајту ПСС, а у њему се налазе и пењалишта за спортске пењаче на природним стенама.

Захваљујући напорима појединаца из алпинистичке заједнице пописана су и алпинистичка пењалишта. Треба споменути и полигоне за такмичења у
планинарској оријентацији, вежбалишта намењена обукама и спелеолошке објекте чији регистар води Комисија за спелеологију.
Регистар планинарских домова и кућа обухвата 35 објеката који су категорисани и приказани на сајту ПСС.

поглављу број 7 Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2014-2018. године, наведена су четири приоритета Стратегије које смо прихватили и унели у стратешка опредељења Планинарског савеза и за период 2022-2026. године:
– развој спорта деце и омладине, укључујући и школски спорт,
– повећање обухвата бављења грађана спортом кроз развој и унапређење спортске рекреације,
– развој и унапређење врхунског спорта и
– развој и унапређење спортске инфраструктуре.

На крају треба рећи да планинарство није само спорт – то је начин живота. То је начин размишљања, однос према природи и људима. У свету отуђености и брзине, планина нас враћа себи.

Планинарски клубови постају заједнице породица, младих и старих. На истим стазама корачају ученици и професори, унуци и деде, почетници и искусни алпинисти. Када један стане, други пружи руку. То је суштина планинарства – заједништво, поверење, корак ка врху, али и ка човеку поред нас. У школама широм Србије, кроз планинарске секције у школама млади уче да воле природу, да брину једни о другима и да се крећу безбедно. У другом циклусу основног образовања Слободна наставна активност „Боравак у природи и планинарење“ преноси знање и љубав према планини новим генерацијама. ПСС негује и културну димензију планинарства – кроз фотографију, књижевност, картографију и уметност. Јер планина је, пре свега, инспирација.

Сто двадесет и пет година после Панчића и Жујовића, планинарење у Србији и даље живи дух заједништва и истрајности. У дигиталном добу, када се
све више креће, али све мање путује, планина остаје вечна. Нове генерације планинара доносе енергију, технологију, знање. Али срж остаје иста – љубав према простору, према небу, према земљи.

Мисија Савеза остаје непромењена: да подстиче квалитетне активности, да штити природу, да образује младе, и да спаја људе.
Планине нису препреке, оне су путокази.

Будућност ће донети нове изазове и нове генерације које ће наставити да корачају путем који увек води ка висини.

Планина нас учи да је сваки врх само нови почетак.