125 година организованог планинарства у Србији

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 125 ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНОГ ПЛАНИНАРСТВА У СРБИЈИ

125 ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНОГ ПЛАНИНАРСТВА У СРБИЈИ – ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ

Кратка историја планинарства 

Поводом 125 година организованог планинарства у Србији

Претече

На нашим просторима и међу нашим људима било је и пре оснивања организације одлазака на планине ради уживања у природи, њеног упознавања и проучавања. Први планинарски кораци у нас припадају Љубомиру Ненадовићу, Милану Милићевићу, Доситеју Обрадовићу, Јосифу Панчићу и апотекару из Свилајнца Јулију Драшкоцију.

Књижевника Љубомира Ненадовића можемо сматрати првим савременим планинаром код нас. Своје успоне описао је и објавио у чувеним путописима „Писма из Италије”, „Писма из Швајцарске” и другим. Његови најпознатији описани подухвати су успон на Риги Кулм (Швајцарска, 1797 m), 1847. године и успон са Петром Петровићем Његошем на Везув (Италија, 1281 m), 1851. године. Постоје записи који указују да је на Ртњу био 1845. године.

Примарни циљ Јосифа Панчића током његовог првог боравка на Ртњу 1847. године био је ботанички – пописивање флоре Србије, која је до тада била готово потпуно неистражена. Али Панчић није био само научник, већ и пионир планинарства. Лекар, ботаничар, први председник Српске краљевске академије је са својим студентима већ средином XIX века организовао групне излете у српске планине чиме је, уз непроцењив допринос развоју наше науке, поставио темеље онога што ће касније постати планинарски покрет. Податак да је на Копаонику био 16 пута нам даје јасан одговор зашто је врх Копаоника назван његовим именом.

Успони на Бељаницу 1887. године и Ртањ 1888. године су прве забележене организоване планинарске акције Јулија Драшкоција и његових ђака из Свилајнца. Јулије Драшкоци, апотекар словачког порекла из Свилајнца је као гимназијски наставник гимнастике водио школске екскурзије на подручја планина. Његов рад је директна претеча оснивања Српског планинског друштва.

Наведени великани научне мисли, књижевности и јавног живота су само примери који нам указују да је и пре формирања планинарске организације на нашем простору и међу нама било оних који су умели у планинама уживати и који су разумели значај кретања и боравка у планини.

Оснивање организације и њен развој

Деветог јуна 1901. године у Београду је основана прва планинарска организација у Србији – Српско планинско друштво. Први председник био је Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији. У свечаној сали Велике школе, данас згради Универзитета у Београду, окупили су се „пријатељи овог спорта“ и тако започели историју која траје.

Србија је на прелазу из 19. у 20. век била земља полета, снова и научника који су у планинама видели више од стене и снега. Треба се присетити да се у нашој земљи 1820. године оснива прва спортска организација упоште, под називом Коњички спорт (“Кошије“ – Шабац), а после мачевања стрељаштва, гимнастике, дизања тегова, бициклизма, соколства и фудбала настаје планинарство, као девета организована спортска грана у Србији.

У периоду до Другог светског рата у Србији су постојала четири планинарска друштва: Српско планинарско друштво – Београд, Фрушка гора – Нови Сад, Удружење студената планинара – Београд и Морава Ниш која су имала неколико десетина подружница на просторима од Пећи до Суботице и од Ужица до Жагубице.

После Другог светског рата, планинарство у Србији добија нови замах. Године 1948. основан је Планинарски савез Србије. Савремени ПСС основан је 1948. године издвајањем из тадашњег Фискултурног савеза Србије (који је био претеча данашњег Спортског савеза Србије). Од тог момента, планинарство је институционално препознато као грана спорта. Планинарење постаје масовно, доступно свима – радницима, студентима, породицама. У дружењу, у заједништву и у природи тражио се баланс живота. Шездесетих година број планинара прелази тридесет хиљада, а у градовима ничу планинарска друштва, домови и клубови. Планинарство постаје синоним за здравље, заједништво и истрајност.

Турбулентне деведесете нису заобишле ни планинаре. Ратови, инфлација, транзиција и неизвесност довели су до пада активности. Али, као и увек изнова смо се подигли. Поново се појављују нове генерације ентузијаста, нови клубови, нови циљеви. Идеја да се човек врати природи, да поново пронађе мир и снагу у планини је преживела сва искушења. ПСС је (тада: Планинарски савез Југославије) 2002. године постала део међународне планинарске породице (УИАА), а наши људи освајали су врхове света, од Балкана па до Хималаја.

2004. године планинарство је из треће прешло у другу категорију спортова у Спортском савезу Србије пре свега због постигнутих резултата и омасовљења чланства. 

Планинарски савез Србије – пресек стања

“Планинарски савез Србије је национални грански спортски савез (један од 92 национална гранска спортска савеза) у који су учлањене основне спортске планинарске организације-клубови, односно друштва и друге спортске организације, које међу својим активностима имају и планинарство (у даљем тексту основне организације); самостална је, неполитичка и недобитна организација, која спортским правилима уређује обављање спортских активности и спортских делатности у планинарству, a своје циљеве остварује радом основних организација удружених у Савез и планинарских савеза, као облика територијалног или интересног организовања чланица у оквиру Савеза.

Планинарски савез Србије се организује и делује у складу са одредбама Закона о спорту и Закона о удружењима.“ (Статут ПСС, члан 1)

Савез у складу са постављеним циљевима развија следеће планинарске спортске дисциплине (Члан 7 Статута ПСС): 

1. пешачење у природи,
2. планинарење,
3. планинарска оријентација,
4. планинско трчање,
5. планинарски трекинг,
6. високогорство,
7. алпинизам,
8. такмичарско пењање на леду и драј тулинг,
9. спортско пењање:

– спортско пењање на природној стени

– спортско пењање на вештачкој стени

10. планинарска спелеологија,
11. такмичарско турно скијање, 
12. кретање обезбеђеним планинарским (пењачким) путевима.
13. кретање кроз кањоне и
14. планински бициклизам. 

Савез организује такмичења у:

• планинарској оријентацији,
• спортском пењању на природној стени,
• пењању у леду и драј тулинг,
• планинарском вишебоју,
• турно скијању,
• планинарском трекингу,
• планинском трчању – скајранингу и
• у другим дисциплинама од интереса за планинарску организацију.

Савез прати и вреднује резултате у:

• алпинизму, на основу попуњених и бодованих алпинистичких картона,
• планинарској спелеологији, на основу попуњених спелеолошких картона,
• спортском пењању на природној стени, на основу попуњених и бодованих пењачких картона,
• високогорству, на основу регистра високогорских успона и
• у другим дисциплинама од интереса за планинарску организацију.

Планинарски савез Србије, наследник Српског планинског друштва, постао је кровна организација за све који својим корацима исписују карту Србије у облацима.

Данас Савез чини преко 20000 чланова који су удружени у више од 200 основних организација – клубова и друштава, Планинарски савез Београда, Планинарски савез Војводине, Планинарски савез Ниша и Планинарски савез Тимочког региона. 

Члан је најважнијих светских, европских и регионалних планинарских асоцијација – УИАА (Међународна планинарска и пењачка федерација), ЕУМА (Европска унија планинарских организација), ЕРА (Европска пешачка федерација), БМУ (Балканска планинарска унија), ИСФ (Међународне скајранинг федерације). 

Резултати деловања

Алпинизам

Резултати у алпинизму се деценијама уназад вреднују попуњавањем пењачких картона, то је дисциплина планинарства за коју су на олимпијским играма додељиване медаље (1924, 1932, 1936, и 1987. године, али не нашим планинарима). ПСС пред собом има циљеве које су алпинисти у алпским државама реализовали 30-тих година 20. века: два од три проблема Алпа још увек није испењао нико из Србије. Један од три проблема, северну страну Ајгера, успели су да 2025. године испењу четворица српских алпиниста – Игор Милошев, Милош Милановић, Никола Ђурић и Душан Старинац. Тај подвиг ушао је у историју српског спорта као један од највећих алпинистичких успеха.

Међу значајним, врхунским резултатима свакако треба указати да је 2024. године Немања Дабижљевић, члан Алпинистичког одсека из Београда исписао страницу историје српског алпинизма. Извео је први слободни роуп-соло успон на Копље за само 10 сати. Ово је први слободни роуп-соло успон икада, друго слободно понављање и временски најбржи успон до сада на Копље. Копље је смер у Проклетијама познат по импресивној висини од око 700 метара и оцени тежине 6+ А2.

Високогорство

За најуспешније високогорске успоне се додељује статус врхунских спортиста од како је Планинарски савез Србије постао члан Спортског савеза Србије. Српски планинари исписали су странице историје успонима на највише врхове света: Мон Блан 1924, Матерхорн 1931, Килиманџаро 1939, Елбрус 1956, Аконкагва 1944. године, па све до највиших врхова Хималаја. Године 2000. Драган Јаћимовић постао је први Србин на Монт Евересту. Низ од седам највиших континенталних врхова је до 2008. године испењао Басар Чаровац. До данас, наши планинари испели су 12 од 14 светских осмохиљадаша. Преостала два врха (Нанга Парбат и К2) су циљеви којима стремимо.

Такмичарска планинарска оријентација

Прва такмичења у планинарској оријентацији и планинарству у Србији одржана су 1949. године. То је најстарија такмичарска дисциплина у Савезу, ако изузмемо скијање које је сада посебна спортска грана. Прво, промотивно планинарско оријентационо такмичење (под називом патролно оријентациони крос), одржано је 29. новембра 1949. године на Фрушкој гори, у околини дома на Поповици, а у организацији Планинарског Савеза Војводине. У мају 1950. године одржано је прво званично такмичење у оријентационом кросу са студентима Института за физичку културу у околини Београда (Рипањ). Као датум рођења планинарске оријентације у Србији може се сматрати 25. новембра 1950. године, када је одржано прво званично такмичење у тадашњој Југославији. На овом такмичењу учествовалo је 28 екипа са 75 такмичара, а победник је била екипа Планинарског друштва Радивоје Симоновић из Сомбора. Прво првенство Србије у Планинарској оријентацији одржано је 1951. године, а првак Србије постала је екипа Планинарског друштва Маглеш из Ваљева. Треба напоменути да је наша репрезентација у планинарском оријентационом такмичењу шест пута у последњих седам година освајала прво место у екипној конкуренцији на Балканском првенству. Планинарски савез последњих година улаже напоре да у систем оријентационих такмичења уведе рогејнинг, тимски оријентациони спорт. Две године за редом организујемо такмичење у овој дисциплини.

Спортско пењање на природној стени

Прво такмичење у спортском пењању (на природној стени) одржано је 1994. године у Пријепољу, али се од 2007. године такмичења у спортском пењању на вештачкој стени организују под окриљем посебног гранског савеза. ПСС у континуитету одржава такмичења спортских пењача на природној стени. Tреба нагласити да се врхунски резултати у овој дисциплини не постижу на такмичењима већ постизањем унапред дефинисаних резултата. Наши најбољи пењачи пењу смерове тежине 11-, а најбољи светски резултати су 11+/12- (три оцене изнад наших најбољих резултата). Врхунски резултати у овој дисциплини су наш врхунски циљ. Међу значајним резултатима истичемо резултате које је на природној стени остварила Сташа Гејо која је на пењалишту Франкенјура у Немачкој октобра 2021. године попела смер оцене 10+11- ’’Battle Cat’’ и тиме поставила државни рекорд који је поновила новембра 2024. испењаним смером “One Piece’’ на истом пењалишту оцене 10+11- (8ц). Државни рекорд у болдер успонима поставила је новембра 2022. на пењалишту Фонтенбло, Француска, на болдеру “Mecanicue Elementarie’’ оцене 8б+

Међу значајним резултатима истичемо резултат које је на природној стени у мушкој конкуренцији остварио Лука Перуновић из пењачког клуба Земун, који је на пењалишту Грдоба 2011. године попео смер „Ноа Магнус“ – први смер тежине 10+/11- (8ц) и тиме поставио државни рекорд који до данас није превазиђен. Осим њега до данас тај смер је попело још неколико пењача (Немања Дабижљевић, Милош Димић и Игор Веселић).

Планинарски трекинг

Такмичење у планинарском трекингу је ПСС почео да организује од 2015. године, Планинарски савез Војводине од 2012. године. Планинарски трекинг је постала најмасовнија такмичарска дисциплина Савеза. Одликује га концепција невођеног кретања кроз природу и изражени елементи трејл трчања.

Планинско трчање

На основу споразума са Српским атлетским савезом одређени формати атлетских трка на отвореном и ван стадиона постали су надлежност Планинарског савеза Србије. То су трејл трчање и планинско трчње. Трејл трке су веома сличне такмичењу у планинарском трекингу, стога је 2024. године Планинарски савез постао члан ИТРЕ (Међународна асоцијација за трејл трчање), једне од међународних асоцијација за трке трејл формата. Исте 2024. године Савез је постао члан и ВМРА (Светске асоцијације за планинско трчање). На такав начин створени су предуслови за наступ наших такмичара на међународној сцени. 

Вредно је напоменути да је Фрушкогорски планинарски маратон први пут одржан 1978. године и да је један од најстаријих маратона оваквог типа у Европи. 

Такмичења у планинском трчању и скајранингу Савез организује од 2018, мада је ПСС од 2016. године организовао трке сродних формата. ПСС је од 2025. године члан ИСФ (Међународне скајранинг федерације). Осим наступа у лига такмичењу и националном првенству, наши такмичари наступају и на међународним такмичењима. На Светском мастерс првенству у планинском трчању 2025. године у Медуну, Италија, Љиљана Красић (ПСК „Мосор“, Ниш) постала је светска шампионка у категорији 50+ у дисциплини дуга дистанца (34 km). Донела је Србији прву златну медаљу светског нивоа у историји наше планинарске организације. Пред сам крај такмичарске сезоне 2025. Слађана Загорац (ПЕК Гора, Крагујевац) постала је победница светске серије у дисциплини вертикални километар „VK OPEN Championships“, такмичења у организацији Међународне скајранинг федерације.

Пењање на леду и драј тулиг

Комисија за пењање на леду и драј тулингу такмичења почиње организовати од 2015. године мада је прво такмичење одржано 2005. године. Наши такмичари наступају на међународним такмичењима у организацији УИАА, основна препрека за постизање бољих резултата су ресурси, пре свега недостатак услова за квалитетан и континуирани тренинг. Такмичари у дисциплини драј тулинг и такмичарско пењање на леду учествују активно од 2016. на регионалном такмичењу Словеначко- хрватског отвореног купа у пењању на леду, а од 2017. године једно такмичење се одржава у Србији те куп носи назив Словеначко – хрватско – српски (СХС). Такмичари такође учествују на међународним Европским и Светским УИАА шампионатима у пењању на леду. Назначајнији резултат остварен је 2017. године када је наша екипа у Словеначко-Хрватско-Српском купу заузела прво место.

Турно скијање

 У турном скијању се такмичења одржавају спорадично, прва званична трка одржана је на Брезовици 2018. године. Ово је дициплина, која је неодвојиви део планинарства ће ускоро бити на програму зимских олимпијских игара, у наредном периоду треба учинити напор за унапређење ове такмичарске дисциплине.

Спелеологија

Значај спелеолошких активности, истраживања и експлоатације потенцијала подземља у кршу превазилази оквире спортске рекреације и такмичења. У деценијама иза нас генерације спелеолога Планинарског савеза Србије су дале немерљиви допринос у познавању јама и пећина у Србији.

Планинарски вишебој

Поред наведених такмичења Планинарски савез Београда организује планинарски вишебој који обухвата дисциплине: пешачење у природи, планинарење и високогорске акције.  Повремено се одржавају и друге спортске манифестације такмичарског типа. 

Вредновање резултата

У систему такмичења ПСС успостављено је вредновање резултата које омогућава да се, почевши од 2024. године проглашава државни првак у планинарству. Резултати се, на основу такмичарског правилника вреднују за сваку појединачну дисциплину и затим сабирају на основу чега се добија најбољи планинарски спортски клуб. Осим на државном нивоу вредновање резултата се од 2024. године врши и на регионалном нивоу. На такав начин клубови у Савезу имају могућност наступа и вредновања резултата на два нивоа, регионалном и савезном.

Спортска рекреација

Спортска рекреација је активност којом се бави највећи део планинарске популације. Систем савезних акција које трају један дан и реализују се на ограниченом подручју развија се и унапређује већ деценијама. Нове околности у новим временима усмеравају нас да започнемо са реформисањем система и тражењем нових прваца деловања. Вишедневне акције, акције којима се повезују планинарски домови, акције којима се прелазе трансверзале (планинарске стазе, пешачки путеви), зимске високогорске акције у земљи и земљама у окружењу, активности намењене младима и националне акције као што је 120 врхова за 120 година треба да нађу своје место у календару рекреативних спортских активности. 

Служба водича

Службу водича излета и похода Планинарски савез Србије оснива 1997. године на Стружју, Шар планина. Служба је основана по налогу Комисије за обнову рада Планинарског савеза Србије на чијем челу је био потоњи председник ПСС Драган Божовић. Реализатор и први изабрани начелник је био Слободан Гочманац.

Дан пешачења

Дан пешачења ПСС је манифестација којом се здрави стилови живота повезују са планинарским активностима, којом се промовише јединство организације, национална манифестација која планинарску организацију позиционира као пожељног партнера за шире друштвено деловање. На овој манифестацији планинари треба да буду само добри домаћини грађанству, руководству локалне самоуправе, потенцијалним партнерима и спонзорима. Од 2017. године организује се у једном термину на територији целе земље. 

Дани планинара

Дани планинара је вишедневна манифестација која окупља планинаре, основне планинарске организације, планинарске дисциплине и активности на једном месту у циљу њиховог прожимања, међусобног подстицања, разумевања и јачања јединства организације. Ова манифестација ставља у фокус мање познате планинарске дестинације, инфраструктуру и помаже њихово брендирање. Први Слет планинара Србије одржан је 1951. године на Копаонику, а до данас је одржано 37 окупљања. Манифестација је променила назив 2001. године у Табор планинара, а од 2015. године се зове Дани планинара. Мењала се у складу са изменама целокупног друштва, али се одржала и остала најзначајније окупљање планинарске заједнице у Србији.

Инфраструктура

Инфраструктуру савеза чине пре свега планинарске стазе којих је 2024. године у регистру било 4697 km. Обележавање стаза има дугу традицију која своје зачетке има у време оснивања организације. Хиљаде километара обележених стаза уредили су и обележили волонтери који су своје знање и напор уложили у развој услова за развој планинарства. Међу стазама свакако треба издвојити Европске пешачке путеве Е4 и Е7 као и Фрушкогорску трансверзалу, прву стазу те врсте у Србији која постоји од 1956. године. Данас је регистар видљив на сајту ПСС, а у њему се налазе и пењалишта за спортске пењаче на природним стенама. Захваљујући напорима појединаца из алпинистичке заједнице пописана су и алпинистичка пењалишта. Треба споменути и полигоне за такмичења у планинарској оријентацији, вежбалишта намењена обукама и спелеолошке објекте чији регистар води Комисија за спелеологију.

Регистар планинарских домова и кућа обухвата 35 објеката који су категорисани и приказани на сајту ПСС.

Стратешки циљеви

У поглављу број 7 Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2014-2018. године, наведена су четири приоритета Стратегије које смо прихватили и унели у стратешка опредељења Планинарског савеза и за период 2022-2026. године:

• развој спорта деце и омладине, укључујући и школски спорт,
• повећање обухвата бављења грађана спортом кроз развој и унапређење спортске рекреације,
• развој и унапређење врхунског спорта и
• развој и унапређење спортске инфраструктуре.

На крају треба рећи да планинарство није само спорт – то је начин живота. То је начин размишљања, однос према природи и људима. У свету отуђености и брзине, планина нас враћа себи.

Рад са младима

Планинарски клубови постају заједнице породица, младих и старих. На истим стазама корачају ученици и професори, унуци и деде, почетници и искусни алпинисти. Када један стане, други пружи руку. То је суштина планинарства -заједништво, поверење, корак ка врху, али и ка човеку поред нас. У школама широм Србије, кроз планинарске секције у школама млади уче да воле природу, да брину једни о другима и да се крећу безбедно. У другом циклусу основног образовања Слободна наставна активност „Боравак у природи и планинарење“ преноси знање и љубав према планини новим генерацијама. ПСС негује и културну димензију планинарства – кроз фотографију, књижевност, картографију и уметност. Јер планина је, пре свега, инспирација. 

Даље и више

Сто двадесет и пет година после Панчића и Жујовића, планинарење у Србији и даље живи дух заједништва и истрајности. Нове генерације планинара доносе енергију, технологију, знање. Али срж остаје иста – љубав према простору, према небу, према земљи.

Мисија Савеза остаје непромењена: да подстиче квалитетне активности, да штити природу, да образује младе и да спаја људе. 

Будућност ће донети нове изазове и нове генерације које ће наставити да корачају путем који увек води ка висини.