Planinarski savez Srbije

Космај

Kосмај (626 m) је планина која се налази јужно од Сопота. После Авале је најнижа планина у Шумадији. Главни гребен Kосмаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Kосмај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама. Изграђен је од серпентина, кредног флиша, гранита и еруптива. Диже се као острво са површи од 320 метара надморске висине.

Планина је изразито шумовита, или космата како је некада било уобичајено да се каже. А можда је назив Kосмај настао од келтске речи Cos (шума). У римској епохи, Kосмај је био значајно рударско средиште. Вероватно се руда гвожђа ископавала на Kосмају и пре доласка Римљана.

Споменик на коти 576 m је исходишна тачка за планинаре јер се на главни врх који је удаљен непун километар западно не може попети, ограђен је и недоступан за грађанство.

Треба знати да проминениција од двадесетак метара није довољна да би кота имала статус независног врха.

  Врх Планина/Предео НВ СГШ ИГД Секција Регија
1 Космај Космај 626 44⁰27.952‘ 20°33.817′ 480 1 Крагујевац Шумадија
2 Бели камен Космај 546 44⁰28.563‘ 20°34.644′ 480 1 Крагујевац Шумадија

Фотографија 1. – Космај мапа

Фотографија 2. – Космај кота 576 m

Фотографија 3. – Космај

Фотографија 4. – Космај