Planinarski savez Srbije

Југозападнa Србијa

Врхови Југозападне Србије налазе се на простору оивиченом границом Србије са БиХ на западу, границом Србије са Црном Гором на југу, административном линијом разграничења са Kосовом на југу, Ибром на истоку и Западном Моравом, Ђетињом и путем између Ужица и Бајине Баште који прати речне токове Пилице, Дервенте, Добајевице, Дубоког потока који припадају сливу Дрине и Волујца који се улива у Ђетињу. Врхови и планине југозападне Србије у геотектонском смислу припадају Динаридима.

Планински простор Југозападне Србије делимо на мање предеоне целине: Златиборске и Златарске планине Старог Влаха са девет планина и проминентних група; Планине Старог Влаха између Ибра и Голијске Моравице са десет планина; Планине на ободу Сјеничко-Пештерске висоравни (девет планина); Проклетијска група и планине Старог Kолашина са три планине; осам планина Преколимља (планине између Лима, Црне Горе и БиХ). Највиши врх Југозападне Србије је Поглед на Мокрој гори висок 2154 метра. Међу планинама Југозападне Србије по висини се после Мокре горе истиче још и Голија чији је највиши врх Јанков камен (1833 m).

Стари Влах: Златиборске и Златарске планине

Тиква, Kитоња и Оштрик чине проминентну групу. Група се може назвати Китоња по најмаркантнијем делу целине.

 

Стари Влах: Планине Моравичког Старог Влаха

Планине Моравичког Старог Влаха су део целине коју називамо Златиборским и Златарским планинама Старог Влаха.

Стари Влах: Планине  између Ибра и Голијске Моравице

Планине на ободу Сјеничко-пештерске висоравни

 

Prokletijska grupa i planine Starog Kolašina

Преколимље – планине између Лима и границе са Црном Гором и БиХ

Бандијер и Градина чине проминентну групу

Гола брда, Озаљ и Бабине су проминентна група