Penjačka akcija Vratsa, oktobar 2020. – izveštaj

Na penjačku akciju u Vratsu, Bugarska, krenula je 13-člana ekipa iz Alpinističkog odseka Avala u petak 09.oktobra u poslepodnevnim časovima. Za izbor Vratse kao destinacije na kraju penjačke sezone u suvoj steni bilo je više razloga. Kao prvi, Vratsa je veliki ali i najbolji alpinistički poligon u Bugarskoj. Pod dva, relativno je blizu Beograda, oko 500 km ili 6-7 sati vožnje i to uglavnom autoputem ako se ide preko Sofije. Kao tri, cela ekipa je vredno trenirala i penjala tokom ove veoma nepovoljne “korona” sezone tako da bi Vratsa bila šlag na tortu, nagrada za celogodišnji trud. Sa druge strane, penjači bi se malo odmakli od naših dobro poznatih stena i oprobali se u nečem novom, upoznali se sa novim sistemom ocenjivanja težina.
Olakšavajuća okolnost trebalo je da bude i to što za Vratsu postoji veoma kvalitetan vodič za alpinstičke smerove kao i to što je nekima to penjalište veoma dobro poznato od pre 15 do 20 godina.

Bez obzira, svi alpinisti su upoznati sa veoma zanimljivim ocenjivanjem težina smerova kao i mogućnošću da se zbog toga neprijatno iznenade.

Otežavajuća okolnost bilo je to što većina učesnika radi tako da se na put krenulo tek u petak između 16 i 18 časova.
Treba napomenuti da smo da zadnjeg trenutka osluškivali epidemilošku situaciju, kako u Bugarskoj tako i kod nas, plašeći se uvođenja nekih restriktivnijih meraž.
Prognoza je pokazivala neku kišu u petak ujutro i razvedravanje u ranim popodnevnim časovima. Ali, u Vratsi nas je dočekala kiša iako smo pristigli nešto posle ponoći. Uz hladno vreme, znali smo da nema ranog ulaska u stenu jer će se sušiti veoma sporo zbog hladnoće i obilnih padavina.
Izabrali smo smeri za subotu i čekali šta će jutro da kaže.
Osim kiše, u alpinističkom domu dočekao nas je i veliki broj bugarskih penjača koji su imali neko svoje okupljanje. To je značilo i veliku gužvu u nekim popularnim smerovima.
Tako je i bilo. Dok su Bugari ustali odmorni, nas su put i radne obaveze od petka ostavili poprilično umornim. Sačekali smo da se stene malo prosuše, upoznali se sa nekolicinom domaćih penjača i upuitili ka izabranim smerovima.
Atraktivan vertikalan ambijent kanjona sa 400 metara visokim vertikalnim stenama odtsavio je utisak na sve naše penjače, koji do sada nisu imali susret sa takvim nečim. Jednostavno, sam pogled izazvao je zasluženo strahopoštovanje prema steni.

Svi su polako postajali svesni da neće biti lako.
Raštrkali smo se po navezama ali ugravnom grupisani u istim sektorima.
Deo naveza odabrao je tradicionalnu smer, ocenom malo lakšu od “opremljenih” smerova koje su odabrale ostale dve naveze.

Vračanske skali (stene) veoma su dobrog kvaliteta, tako da su ocene težina prilagođene veličini hvatova a mnogo manje vertikalnosti smera. To znači da ste mogli da penjete vertikalnu, ili čak i blago previsnu težinu III ili IV, što je ostavilo jak utisak na našu ekipu.
Zbog nepoznavanja načina ocenjivanja došlo je i do ispadanja iz smerova iako su težine bile na papiru dosta manje od onoga što se penjalo ove godine kod nas i u BiH. Srećom, opremljeni smerovi eliminisali su mogućnost povređivanja tako da se nisu razlikovali na tim detaljima od naših sportskih smerova.
Svi smo se uveče vratili umorni i prepuni utisaka.
U nedelju smo malo ranije izašli na penjanje, valjalo je putovati nazad.
Penjalo se do popodnevnih časova, što duži smerovi, što duži “sportaći”. Brzo pakovanje, ručak i povratak za Srbiju, u ponedeljak nas je čekao novi radni dan pa smo žurili da ne “zaglavimo” i ne dođemo u zoru.

Sve u svemu, penjana su tri smera (Zabat, VIII kongres i Prvi maj). Ambicije su bile mnogo veće ali kratkoća boravka i novi način ocenjivanja težina bili su ozbiljna prepreka ostvarenju ciljeva.
Bez obzira na to, niko se nije deprimirao već su se svi vratili sa jakom željom da sledeće godine odemo na više dana, dobro pripremljeni i sa iskustvom koje većina nije imala pre toga.

Vratsa zaslužuje da joj se ponovo vratimo!