MEĐUNARODNI DAN PLANINA 2021. GODINE
Međunarodni dan planina obeležava se svake godine 11. decembra. Povećana pažnja na značaj planina navela je Ujedinjene nacije da 2002. proglase UN Međunarodnom godinom planina. Prvi međunarodni dan obeležen je prvi put sledeće, 2003. godine. Otada, svake godine za ovaj dan, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja je zadužena za obeležavanje Dana planina, predlaže temu kojom se svetska javnost upoznaje i poziva na ukazivanje i podizanje svesti o značaju planinskih područja širom sveta, njihovim vrednostima, problemima i uticajima koje planine imaju na prirodna i društvena obeležja ovih područja i ljudi koji u njima žive.
Planine su dom 15% svetske populacije i četvrtine svetskih kopnenih životinja i biljaka. Sa planina se obezbeđuje voda za svakodnevni život polovine čovečanstva. Planine su domaćini oko polovine svetskih žarišta biodiverziteta i 30% svih ključnih oblasti biodiverziteta.
Nažalost, planine su pod pretnjom klimatskih promena i prekomerne eksploatacije. Kako globalna klima nastavlja da se zagreva, planinski ljudi – neki od najsiromašnijih na svetu – suočavaju se sa još težom borbom za kvalitetan život. Rastuće temperature takođe znače da se planinski glečeri tope brzinom bez presedana, što utiče na zalihe slatke vode nizvodno za milione ljudi. Ovaj problem pogađa sve nas. Moramo smanjiti emisiju uljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku i voditi računa o prirodnim bogatstvima.
Planine, planinski izvori i reke jesu ranjene. Mnogi još uvek veruju da je priroda neuništiva, da se može uzeti sve sa planina i utrobe planina bez uočljivih posledica. Ta su planinska dobra ili blaga (nazvana “resursi“) neobnovljiva ili veoma sporo obnovljiva na “humanoj skali vremena“, što će reći da je prekratak ljudski vek da se ta dobra obnove. Među njima su šume, vode i zemljište, čini se da ne mislimo dovoljno na višestruku ulogu koju ova dobra imaju za živi svet i ljude.
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana planina (IMD) 11. decembra biće održivi planinski turizam.
Održivi turizam u planinama može doprineti stvaranju dodatnih i alternativnih opcija za život i promovisanju ublažavanja siromaštva, socijalne uključenosti, kao i očuvanja pejzaža i biodiverziteta. To je način da se očuva prirodna, kulturna i duhovna baština, da se promovišu lokalni zanati i proizvodi visoke vrednosti i proslavljaju mnoge tradicionalne prakse kao što su lokalni festivali.
Planinski turizam privlači oko 15 do 20 posto globalnog turizma. Turizam je, međutim, jedan od sektora koji je najviše pogođen pandemijom Kovid-19, koji utiče na ekonomije, sredstva za život, javne usluge i mogućnosti na svim kontinentima. U planinama, ograničenja pandemije dodatno su pojačala ranjivost planinskih zajednica.
Ova kriza se može posmatrati kao prilika da se preispita planinski turizam i njegov uticaj na prirodne resurse i sredstva za život, da se njime bolje upravlja i da se iskoristi za otporniju, zelenu i inkluzivniju budućnost.
Ako se osvrnemo na našu zemlju, mnogi ne znaju da se sa naših planina sliva tek deseti deo slatkih voda koje protiču Srbijom i to su jedine čiste vode koje smo već ugrozili. Ostale vode u Dunavu, Savi, Tisi i drugim rekama su protočne vode nižeg kvaliteta ali o kojima moramo takođe brinuti kako zbog međunarodnih obaveza, tako i zbog svojih potreba za boljim kvaitetom vode.
Obeležavajući Međunarodni dan planina još od prvog proglašenja 2002. godine Planinarski savez Srbije, društva, klubovi i članstvo pomažu u očuvanju planinske prirode kroz programe rada i aktivnosti. Obeležavaju se u uređuju planinarske staze i pešački putevi, uređuju planinski izvori i česme, čiste se planinska izletišta od otpada, sprečava se uništavanje prirodnih dobara, objavljuje se literatura o planinarstvu u planinama.
Treba naglasiti da smo u planinskim predelima pokrenuli i planinski turizam koji je pomogao u opstanku stanovništva i razvoju područja. Ovde spadaju sada već poznati turistički centri, ali i manja područja sa očuvanim prirodnim, ekološkim i etnološkim vrednostima.
Na mnogo načina potvrđujemo da možemo doprineti i doprinosimo ublažavanju procesa iseljavanja sa planina pre svega na nivou lokalnih samouprava. Na ovom zadatku ne postoje “mali“ projekti. Verujemo da smo kao organizacija spremni za planiranje, uređivanje i održavanje mreže planinarskih staza i pešačkih puteva koji zajedno sa mrežom planinarskih objekata mogu doprineti razvoju turizma u ruralnim planinskim predelima naše zemlje. Tvrdnju potkrepljuje činjenica da već održavamo oko 7000 kilometara staza i puteva. Verujemo da ćemo kroz realizaciju UNDP projekta već naredne godine započeti sa modernizacijom i unapređenjem postojeće mreže.
Sa tihim ponosom treba reći da se bez prekida poštuju “Pravila o zaštiti prirode“ usvojena u godini osnivanja Srpskog planinskog društva 1901. godine. To znači da Planinarski savez Srbije beleži 120 godina organizovanog društveno korisnog rada na zaštiti planina.
Planinari su ekološki senzibilna populacija koja je svakog vikenda prisutna na trocifrenom broju lokacija u planinama širom Srbije. Upoznati smo sa svim vidljivim i čulima uočljivim ekološkim problemima planina Srbije, svaki problem prirode planina naše zemlje doživljavamo kao svoj.
Tokom proteklog perioda koristili smo svoj autoritet i ukazivali na postojeće probleme, naša organizacija je u septembru 2018. godine dala podršku akciji “Odbranimo reke Stare planine“ i ukazala na potrebu kontrole i revizije programa i planova izgradnje MHE i drugih objekata u zaštićenim područjima planina Srbije.
Planinari su krajem 2018. godine doživeli da jedan od planinskih vrhova Srbije, vrh planine Venčac zauvek nestane. Oni koji su nam odneli planinski vrh zbog eksploatacije mermera nisu otuđili vrh jedne planine nama, oni su ga otuđili od svih pokoljenja koja za nama dolaze. Možda se po prvi put u istoriji naše zemlje desilo da nam vrh jedne planine zauvek odnesu. Iako smo imali indicije da će se ovo desiti, kao da nismo verovali da je tako nešto moguće. Iz ovog događaja i sličnih situacija treba izvući odgovarajuće zaključke i uspostaviti procedure kako se nepopravljive štete više ne bi ponavljale.
Planinarska organizacija je spremna da na svakom nivou angažovanja učestvuje u planiranju i realizaciji planova razvoja planinskih predela i doprinese svojim kapacitetima i iskustvom iz različitih oblasti znanja i veština u planinama.
Ovim izlaganjem dajemo doprinos obeležavanju Međunarodnog dana planina 2021. godine u Srbiji, kao organizacija koja svoju sportsku, rekreativnu i kulturnu aktivnost obavlja već 120 godina.
Drage planinarke i planinari,
Podižite svest o planinama 11. decembra organizovanjem aktivnosti uključujući izložbe, prezentacije, takmičenja i planinarenja.
Iso Planić
Predsednik Planinarskog saveza Srbije